Епитаф јунаку Срђану Кошанину - www.gazimestan.rs


















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 126
Два дана: 678
Недељно: 2856
Месечно: 13404
Годишње: 11815
Укупно: 374928

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Видомир Шалипур Муња


Милош Ћирковић


Херој Вељко Раденовић (1955-2012)


Зоран Гаврић


Бошко Лемић би дао и последњу кап крви за отаџбину



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

6. октобар 2020.


Епитаф јунаку Срђану Кошанину


Ноћ се тамна над варош надвила,
Све у смирај и починак тоне,
А с дивитом и листом хартије,
Дижем спомен, храбром српском сину,
Капетану прве класе,
Храбром Срђи Кошанину.


Јунаштво је, веле стари,
Узет град са бедемима,
Ал' веће је јунаштво и слава,
Кад командант снагом свога ума
Стратегијом и умјећем бојним
Спаси војску,
И стотине младих глава.

Од Мостара до Кошара
Као водник и капетан
Кроз стотине крвавије зора
За задатак теби паде
Да спасаваш
Што се спасти мора.

Ријеку си, веле, Дрину
На газове код Зворника
Често пута прелазио
Кад у огњу и пламену
А са пушком на рамену
Стварала се Српска Република.

Рат кад мину цјелом Босном,
И отпоче вријеме мира
Сви се добру понадаше
Ал' Косово рану љуту
Јопе душман ножем дира.

Те ти као патриота
И официр Обилића кола,
Стеже пушку, опасач притегну
И са четом одабраном
На Косово равно шљегну.
А команда јасно гласи!
На Кошаре зло ће ударити!

Зато, браћо, што можете прије,
Про пештера и грдних врлети
Ви морате ко сури орлови
На границу стати Албаније.

А тамо си са својим борцима
Голобрадом ђецом, јунацима,
Од Великог Петка и напада
Држ'о тврде шанце и точила
Док деветнест свијетских земаља;
И крвави шиптарски азапи
И по дану и по црној ноћи
Шуму пале а стијене топе
Ти сву ђецу чуваш и заклањаш
Да улудо који не настрада.

Осам дана и осам си ноћи
Чуво сваку стопу отаџбине
Ал' кравава рука осмог дана
Из потаје, срамно, кукавички,
Сачека те и уби те,
Понајбољи српски сине.

Што је Ушће притиснула тама,
Што се лелек Србијом пролама?
Јел' Србија још имала сина
К'о Краљево што је дало
Капетана Кошанина?

За јунаштво орден златни стоји,
Чин мајора, почасна грамата,
Као слава и захвала рода,
Што имасмо сивога сокола
Кад се Српству ширеноме
Надви облак несрећнога рата.


Немања Зивлак ср.
03.10.2020.





Посећено је: 572  пута
Број гласова: 15
Просек: 5,00

Tags:
HEROJI
JUNACI
1999
5 BATALJON
VOJNA POLICIJA
BRDO SKOZA
KOSARE
KARAULA
TOPCIDER
KRALJEVO
USCE
20 APRIL


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Срђан Кошанин

Писмо сину Александру Кисину на вјечној стражи

Јунаци са Кошара

Најава: Академија "Црвена линија" биће у Београду 08.06.2019

Лозанка Радоичић: Кошаре, наша рана до гроба

Бошко Лемић би дао и последњу кап крви за отаџбину

Лозанка Радоичић: Кошаре, наша рана до гроба













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"