Обновимо манастр Брњак код Зубиног Потока - www.gazimestan.rs




















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 164
Два дана: 576
Недељно: 3159
Месечно: 17547
Годишње: 55445
Укупно: 418558

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Зоран Гаврић


Браћа Милић


Видомир Шалипур Муња


Херој Вељко Раденовић (1955-2012)



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

14. децембар 2020.


Обновимо манастр Брњак код Зубиног Потока


Древна светиња у којој је Св. краљица Јелена Анжујска, супруга Св. Цара Уроша и мајка Св. српских краљева Драгутина и Милутина провела 37 година земног живота, од смрти свог мужа до свог упокојења, ове године почела је да живи новим животом.

Благословом Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија у манастир је почетком маја 2020. године из Грачанице, са 15 сестара, дошла мати Стефанида (Главчић).

У обнови манастира посебно учествује добротвор Раде Добрић са својом породицом из Зубин Потока, благодарећи коме је између осталог и подигнут храм св. Георгија, а велика жеља народа овог краја Епархије рашко-призренске јесте да овај манастир изнад језера Газиводе, који је тренутно грачанички метох, потпуно оживи као самосталан манастир и да поред два мушка манастира овога краја (Црном Реком и Дубоким Потоком) буде на додатно духовно охрабрење нашег верног народа.

Подсетимо да је у Брњаку, у немањићко време, деловала позната школа коју је за девојке основала у XIII веку Св. Јелена Анжујска, па монахиње имају жељу да уз Божију помоћ наставе ову древну традицију из Средњег века.

Позивамо све вас поштовани слушаоци и посетиоци наше интернет-странице, да помогнете обнову и живот манастира Брњак и то уплатом на следећи жиро-рачун код Поштанске штедионице: 200-3233740101995-15.

Сестринство манастира на челу са игуманијом мати Стефанидом можете контактирати и путем електронске поште: manastirbrnjak@gmail.com.

А емисију "Реч пастира" у којој смо са мати Стефанидом разговарали о овој светињи али и о другим духовним питањима, можете чути на следећем линку:


Извор: Радио "Слово љубве"
Фото: мати Стефанида (Главчић)
07.09.2020.


 





Посећено је: 265  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Tags:
KOSOVO
METOHIJA
MANASTIR BRNJAK
ZUBIN POTOK
OBNOVA
RASKO PRIZENSKA EPARHIJA
ZADUZBINA NEMANJICA


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Фењеруша

Ужички студeнти и срeдњошколци прикупили зa помоћ 17 породицa сa Косовa и Мeтохиje

Отварање спомен собе и зида погинулих и умрлих бораца у Србобрану 2021. године

Посета вечним кућама Николе Поповића и Ивана Васојевића у Старом Расу 10.04.2021

Ратни пут 125. мтбр из Косовске Митровице

Покренута је обнова Цркве Светог Пантелејмона у Призрену

Ослобођење Приштине 1912. године













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"