2003: Злочин у Гораждевцу - www.gazimestan.rs




















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 181
Два дана: 481
Недељно: 2357
Месечно: 11861
Годишње: 28317
Укупно: 391430

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Бошко Лемић би дао и последњу кап крви за отаџбину


Љиљана Жикић


Слађана Станковић


Херој Вељко Раденовић (1955-2012)


Зоран Гаврић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

1. новембар 2017.


2003: Злочин у Гораждевцу


Злочин у Гораждевцу је убиство двоје српске деце и тешко рањавање још четверо српске деце. Овај злочин су извршили припадници бивше албанске терористичке Ослободилачке Војске Косова 13. августа 2003. године.

Злочин се догодио на обалама реке Бистрице, недалеко села Гораждевац крај Пећи, на западу Метохије.

Овај злочин је остао нерасветљен јер су представници ЕУЛЕКС-а одустали од истраге. Испитано је око 75 сведока, а свако од њих је давао штуре и неодређене изјаве, па је овај случај затворен.

Чак ни државни органи Републике Србије нису процесуирали овај злочин, правдајући се лицемерно да немају надлежности?!

 

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Савезна Република Југославија (1992-2003) је трећа јужнословенска држава, која је настала крајем априла 1992. током распада друге Југославије, проглашењем Устава на Жабљаку, од стране делегата Србије и Црне Горе. У то време на простору Хрватске се водио жестоки рат између снага безбедности Републике Хрватске и крајишких Срба, који су већ формирали РС Крајину... Док је у Босни и Херцеговини, већ почео крвави рат између Срба и муслимана и Хрвата. Ратови на простору западно од реке Дрине су завршили у лето, односно јесен 1995. године, када је у САД, потписан Дејтоснки мировни споразум.

Одмах након тога америчке војне фирме почињу да активно помажу албанске сепаратисте са Косова и Метохије, тако што су оснивали терористичке кампове у Републици Албанији, дајући им оружје и логистику. Тако је настала албанска ОВК, чији су припадници после илегално убацивани на територију СР Југославије, са циљем пљачке, шверца, дестабилизације мира и безбедности, провоцирајући са полицијом и Војском Југославије сукобе већих размера.

У пролеће 1998. сукоби између албанских терориста и припадника србске полиције и војске постају све чешћи и жешћи, што се у лето 1998. претворило у отворени рат, са великим губицима на обе стране. Албански терористи су имали цело време подршку Запада. НАТО пакт је стално претио да ће се укључити у те сукобе и да Београд мора да смањи број војника и полицајаца на Космету, да би се избегла њихова "интервенција". У јесен 1998. године НАТО пакт почиње да довлачи своје војнике и технику у Вардарску Македонију и Републику Албанију, а некаквим споразумом "Милошевић-Холбрук" избегнута је агресија на СРЈ, 13. октобра 1998.

Та агресија траје све до 10. јуна 1999. када је у Куманову потписан споразум, односно да снаге ОУН и КФОР-а дођу на Косово и Метохију и преузму власт. Српска војска и државен институције се повлаче са Космета, а припадници албанске ОВК се враћају на Космет и настављају да дивљају и хараче српску имовину.

 

 

Ситуација у Гораждевцу

Гораждевац се први пут помиње у повељи краља Стефана Првовенчаног издатој око 1220. године манастиру Жичи. По турском попису из 1485. године забележено је да у селу има 28 српских кућа, међу којима и дом српског попа. Село је више пута било нападано од стране Албанаца, али увек безуспешно. У селу постоји и брвнара из 16. века.

Гораждевац је највеће српско село у Метохији, који према изјавама тамошњих мештана има око 1.000 становника српске националности. У насељу се налази и седиште СО Пећ и Пећког Округа измештено после окупације Косова и Метохије јуна 1999. године. До 1999. године постојала је и текстилна фабрика као пројекат фабрике у Пећи „ КОПЕКС“, али је од 2000 до 2008. године служила као база мировној мисији НАТО-а на Космету КФОР-у.

 

 

 

ЗЛОЧИН

13. августа 2003. године, око 13:20 сати, на обале реке Бистрице, недалеко метохијског села Гораждевац дошло је шестеро деце мештана овог села, да се купа и игра. Нису ни слутили да то може бити кобно. Пошто је Гораждевац највеће село у Метохији, где се после 2000. године вратило 2.000 мештана у своје куће, то се њиховим комшијама из суседних албанских села никако није допадало.

Из оближњег жбуња прикрива се група терориста бивше ОВК, који су били добро наоружани и испаљује чак 90 смртоносних хитаца ка шестеро деце: Пантелија Дакић (12) и Иван Јововић (19) су одмах на лицу места преминули, док су Богдан Букмирић (14), Марко Богичевић (12), Ђорђе Угреновић (20) и Драгана Србљак (13) тешко рањени. Смртоносни хици су испаљени из правца албанског села Захач.

Богдан Букмирић је погођен са 7 метака и оштећена му је слезина. Њеов комшија га је хитно превезао до амбуланте у Гораждевцу где су му ране и крварење санирани, али то није било довољно. Хитно му је била потребна озбиљнија лекарска помоћ и нега. Пошто тога није било у Гораждевцу, то су двоје комшија кренули аутом ка Пећи где има Дом здравља. У Пећи близу пијаце комшијин ауто је изненада стао, па су сви Албанци из околине насрнули на њих и почели страховито да их ударају, а ауто је разбијен. Случајно наилазе 2 патроле КФОР-а које их спроводе до Дома здравља. Тамо су се пацијенти Албанци веселили њиховој несрећи и говорили им погрдне коментаре. Богдан је захваљујући ангажовању докторке Милене Цветковић, преко Косовске Митровице и Рашке отишао за Београд, на ВМА где је имао 4 тешке операције, па се 19. августа 2003. пробудио из коме. Данас живи у Београду.

 


Сахрана убијене српске деце, августа 2003.

 

 

 

ИМЕНА ЖРТАВА

  1. Иван Јововић, оца Милоша и мајке Спасеније, рођен 10.3.1984. године у Гораждевцу. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места.
  2. Панто Дакић, од оца Милисава и мајке Гордане, рођен 9.10.1990. године у Пећи. Од задобијених повреда преминуо је на лицу места.
  3. Богдан Букмирић, од оца Милана и мајке Лоле, рођен 22.3.1988. год. у Пећи. Повређен.
  4. Марко Богичевић, од оца Драгана и мајке Љубинке, рођен 12.6.1991. год. у Пећи. Повређен.
  5. Драгана Србљак, од оца Рајка и мајке Мирјане, рођена 19.6.1989. год. у Пећи. Повређена.
  6. Ђорђе Угреновић, од оца Димитрија, рођен 01.01.1983. год. у Пећи. Повређен.

 

Иван Јововић Драгана Србљак Богдан Букмировић Ђорђе Угреновић Марко Богичевић Пантелија Дакић

 

 

 

ПОСЛЕДИЦЕ

Након овог гнусног и свирепог злочина, из Гораждевца се исељава српско становништво. Тако да их данас има око 700, јер је 17. августа 2003. године поново у центру Гораждевца пуцано на српску децу, али срећом без последица.

Полиција УМНИК-а је после два сата затворила све прилазе око села и почела истрагу. Истрага је трајала неколико година, али безуспешно. Изјаве представника УМНИК-а су биле оштре и тврдили су да ће убице српске деце у Гораждевцу бити пронађене и кажњене (комесар УНМИК полиције Штефан Фелер). Савет Безбедности ОУН је због овога одржао једну ванредну седницу

Чак је понуђена и награда од 1.000.000 долара за онога ко доведе до хапшења крвника овог злочина. Ни то није помогло. Испитано је више од 75 сведока, али нико није дао неку ваљану информацију. Владао је закон ћуатања. Сведоци су били видно уплашени за своју личну сигурност, а њихове изјаве су били прилично неодређене и штуре. Тако да је ова истрага заустављена 2011. године. Родбини и пријатељима погинулих је било јако тешко.

ЕУЛЕКС је наследио овај случај од УМНИК-а, а извештаји са истраге су били траљаво одрађени. ЕУЛЕКС има преко 1.000 нерасветљених убистава, где су жртве Срби, а починиоци Албанци од свог доласка 1999. године.

Богдан Букмировић не престаје да се бори за правду. Од јула 2007. године стално пише европским судовима правде са жељом да злочинци коначно буду изведени пред лице правде. Они који су његове другаре убили и тешко ранили.

 

 

 

ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Телевизија РТК2 је снимила документарни филм о овом ужасном злочину, који је остао нерасветљен. Аутор филма је Милица Стојановић, а филм је приказан августа 2015. године.

 



РАТ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ 1998-1999

Битка за Кошаре - Старо Грацко - Кафић Панда - Клечка - Радоњићко језеро - Рамуш Харадинај

Жута кућа - Отето Косово - Крај - Истине и лажи - За ким звона не звоне - Јована - Рат за Космет

Живети у енклави - Српски пилоти - Ратна прича - Љиљана Жикић - Слађана Станковић -

 



Посећено је: 1668  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Tags:
ALBANSKI ZLOCINI
GORAZDEVAC
PANTO DAKIC
PEC
METOHIJA


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка

Метохија за младе 11. и 12. новембар 2017

Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку

Љиљана Жикић

Најава: Откривање мурала Александру Кисину у Гајдобри 24.10.2020

Зовeм сe Миловaн, чикa Рaмушe, и дaнaс бих нaпунио 18 годинa

Извештај са Космета 14. априла 2018













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"