Царски град Призрен - www.gazimestan.rs




















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 125
Два дана: 537
Недељно: 3120
Месечно: 17508
Годишње: 55406
Укупно: 418519

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Љиљана Жикић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Бошко Лемић би дао и последњу кап крви за отаџбину


Милош Ћирковић


Браћа Милић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

29. мај 2018.


Царски град Призрен


У седмој емисији "Разбуђивање", на Хелмкаст каналу угостили смо госпођу Лелу Марковић, члана Удружења Књижевника Србије и Удружења књижевника Косова и Метохије, где је подпредседник.

Лела Марковић је књижевник која је највећи део свог опуса посветила свом родном граду - Призрену.

Призрен је био занатски, трговачки и дипломатски центар читаве регије, а у Средњем веку и царска престолница Немањића. Ту су пролазили каравани из Европе ка Малој Азији, и обрнуто. Често су долазили Дубровчани, који су учинили од Призрена и трговачку престолницу оног времена. У 19. веку Велике силе Хазбуршка монархија, Руска Империја имале су у Призрену отворена своја дипломатска представништва (конзулате). Исто тако то је град са дугом занатском традицијом, Призренци су се највише бавили израдом накита.

Лела Марковић је у Призрен заљубљена још од малена. Тамо је провела безбржно детињство средином 1970-их година, а онда је средином осамдесетих година дошло до великих друштвено-политичких турбуленција у земљи, које су се одражавале и на сва места у АП Косово и Метохији, па наравно и на Призрен. Уведени су полицијски часови и ограничено је кретање. Албанци су имали масовне демонстрације и правили велике нереде захтевајући "Косово републику", док се у околини Призрена чула пуцњава ноћу...

Младост је тако мирисала на рат, који је дошао десетак година касније. Студије права започиње на Београдском Универзитету октобра 1989. године, где се како каже осећала много слободније и опуштеније.

Почетком 1990-их улази у свет слободних књижевника који су се окупљали у Немањиној улици, у сутерену "Академије 28". Тамо је могла да се чује и мало другачија поезија, која је критиковала Милошевићеву владавину.

У првом делу емисије Лела Марковић је причала о историји, знаменитостима, културној и духовној баштини Призрена, као царског града. Када и где је цар Душан Силни засадио чувени платан, где су били царски двори, како је пио вино из Велике Хоче преко чесме, како је саградио манастир Свети Архангели, где је он првобитно сахрањен. Како је тај манастир срушен од Турака Османлија... како је 1927. године откривено то место и почела обнова крајем 1980-их година. Шта је за њу значила молитва у православној цркви Богородице Љевишке и зашто је тамо најчешће одлазила.

Причала нам је Лела и како су Турци рушили православне цркве, а потом од тог камена градили своје џамије у Призрену... Зашто сада Албанци прекрајају историју, ширећи неистине да су Срби своје православне цркве саградили на некаквим прастарим илирским светињама. Како су Албанци после 1999. године почели да уништавању све трагове вишевековног постојања Срба на том подручију. Шта је уништено у Мартовском погрому 2004. године од стране Албанаца, догађај који је познат као "Ноћ када су горели векови".

Пошто је Призрен био центар Рашко-Призренске епархије, тамо је једно време 1957-1990 живео и сада блаженопочивши Патријарх Павле. Лела Марковић је причала како је Патријарх Павле остао у лепом сећању призренским Србима, а поштовање је уживао и од других нација и верника, углавном Турака и Горанаца... док је код Албанаца било пуно екстремиста који су га често вређали и нападали, без разлога. То је иначе била трагична стварност у време социјалистичке Југославије да су на Косову и Метохији свештеници СПЦ преживљавали праву психофизичку тортуру од Албанаца, уз прећутно одобравање комунистичких власти у покрајини, али и републици.

У другом делу емисије, Лела Марковић нам је причала о својој библиографији, односно свом књижевном стваралаштву које је започело објављивањем збирке поезије још 1997. године. До сада је објавила преко 25 књига, што романа, што историјских књига, збирке песама, па чак и бајке за децу, које је написала у времену док је одгајала свог сина и ћерку. Касније је то објавила.

Њена последње објављена књига је "Ткачи сребра" која говори о животу две призренске породице у другој половини 19. века. Промоције су биле широм Србије и Црне Горе, али и у Бечу, престолници Аустрије.

Последињих година доста људи који нису рођени или живели на Косову и Метохији долазе на свету земљу и обилазе националне и православне светиње, што Лелу свакако радује

На крају смо се поздравили са старим поздравом: Догодине у Призрену.





Посећено је: 1330  пута
Број гласова: 9
Просек: 3,00

Tags:
CARSKI GRAD
PRIZREN
EMISIJA
RAZBUDJIVANJE
LELA MARKOVIC
METOHIJA
PRICE


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Фењеруша

Ратне приче са Кошара

Случај Тахира Мехe: Лице и наличје мита о националној борби Албанаца

Филмски центар Србије снима филм Жетва по роману Веселина Џелетовића

Ратни пут 125. мтбр из Косовске Митровице

Извештај из Метохије 13. и 14. мај 2017

Бошко Лемић би дао и последњу кап крви за отаџбину













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"