Црквене Водице - село које није продало ниједну кућу Албанцима - www.gazimestan.rs




















































Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 206
Два дана: 506
Недељно: 2382
Месечно: 11886
Годишње: 28342
Укупно: 391455

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Слађана Станковић


Јунак са Кошара: Душан Костић из Кленка


Зоран Гаврић


Видомир Шалипур Муња


Љиљана Жикић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!

18. јануар 2021.


Црквене Водице - село које није продало ниједну кућу Албанцима


Црквене Водице једино су српско село на Косову и Метохији јужно од Ибра у коме до данас није продата ни једна једина српска кућа - огњишта нема на продају ни у сусједном селу Јањине Воде.

Иако се ова села налазе у потпуној изолацији, удаљена око пет километара од центра Обилића, Срби старосједиоци, до рата сви до једног запослени у термоелектранама “Обилић А” и “Обилић Б” и Угљенокопу Белаћевац, истрпјели су деценијско угњетавање, крађе, пресретања, нападе, паљевине кућа и свакодневне уцјене.

 

КЉУЧ ОПСТАНКА - ЈЕДИНСТВО

Опстали су на својим огњиштима захваљујући јединству, како вели један од млађих родитеља Ивица Марковић, припадник најбројније фамилије у Црквеним Водицама, јер су били и остали свјесни да се кућа кући само слогом.

“Ово је село у коме живи око 150 Срба, уз неколико Албанаца староседелаца, село у коме је сваки трећи становник млађи од 18 година, село у коме се из готово сваке куће чује дечији жагор”, наводи Марковић, наглашавајући да су мјештани из ова два села преживљавали и преживјели трпљењем, “баш онако како су то од давнина радили њихови преци, копајући угаљ у Белаћевцу и рударећи у термоелектранама”.

Свјесни су да је вријеме слободе прошло са повлачењем српске војске и полиције у јуну 1999. године, али исто тако су свјесни, каже његова супруга Бојана, да без дјеце нема будућности и да је узалуд сав њихов труд и жеља да опстану на своме уколико руководство Србије “не стави ногу за врат онима који се на њихов рачун богате”.

“Сви живимо од помоћи државе Србије, али је и код нас присутна подела на синове и кћерке функционера и оне чији су родитељи били обични рудари”, истиче Бојана, додајући да је поносна мајка три кћеркице.

 

ДЕТИЊСТВО ИЗА ЗАТВОРЕНИХ ВРАТА

Ивица се прије 12 година вратио из Смедерева. Напустио је “Гошу” и вратио се на очевину јер је, вели, заједно са Бојаном донио одлуку да се вјенчају у цркви у Обилићу и да у Црквеним Водицама стварају породицу.

“Нисмо једини који су тако одлучили. Сви моји вршњаци, независно да ли су потицали из радничке или функционерске продице, остали су у селу и баш зато је наше село, како то тврде "статистичари", најмлађе српско село на Косову и Метохији”, додаје Ивица, али жали што његове дјевојчице дјетињство проводе углавном иза затворених врата јер кроз село пролази магистрални пут који Обилић повезује са Дреницом, упориштем албанских терориста.

 

СУМЊА У РАСПОРЕД ПОМОЋИ

Нико од родитеља у овим селима, углас кажу Бојана и Ивица, није спокојан јер никада не смију вјеровати онима који су очистили од Срба Обилић, Косово Поље и Приштину, градове у којима су млади из Црквених Водица и Јањиних Вода завршавали школе.

Када би се, кажу, помоћ из Београда, а посебно плате и донације које се редовно допремају у Обилић путем Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију равномјерно распоредиле, Срби у Црквеним Водицама и Јањиној Води би живјели ко “бубрези у лоју” и не би појединци, попут Марковића, њиве прекопавали мотиком.

 

Извор: СРНА
13.01.2021.

 





Посећено је: 63  пута
Број гласова: 0
Просек: 0,00

Tags:
CRKVENE VODICE
JANJINO SELO
JUZNO OD IBRA
GRAD OBILIC
PRISTINA
TERMOELEKTRANE
OPSATANK
IVICA MARKOVIC
KOP BELACEVAC


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Путовање на Косово и Метохију 4. и 5. јуна 2016

Сањам Приштину већ 15 година

Ако си Србин, посети Космет

Ослобођење Приштине 1912. године

Одјек тихе речи Милутина Попадића

Грачаница

Ишли смо на Косово да победимо или погинемо













АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"