У седмој емисији "Разбуђивање", на Хелмкаст каналу угостили смо госпођу Лелу Марковић, члана Удружења Књижевника Србије и Удружења књижевника Косова и Метохије, где је подпредседник.

Лела Марковић је књижевник која је највећи део свог опуса посветила свом родном граду - Призрену.

Призрен је био занатски, трговачки и дипломатски центар читаве регије, а у Средњем веку и царска престолница Немањића. Ту су пролазили каравани из Европе ка Малој Азији, и обрнуто. Често су долазили Дубровчани, који су учинили од Призрена и трговачку престолницу оног времена. У 19. веку Велике силе Хазбуршка монархија, Руска Империја имале су у Призрену отворена своја дипломатска представништва (конзулате). Исто тако то је град са дугом занатском традицијом, Призренци су се највише бавили израдом накита.

Лела Марковић је у Призрен заљубљена још од малена. Тамо је провела безбржно детињство средином 1970-их година, а онда је средином осамдесетих година дошло до великих друштвено-политичких турбуленција у земљи, које су се одражавале и на сва места у АП Косово и Метохији, па наравно и на Призрен. Уведени су полицијски часови и ограничено је кретање. Албанци су имали масовне демонстрације и правили велике нереде захтевајући "Косово републику", док се у околини Призрена чула пуцњава ноћу...

Младост је тако мирисала на рат, који је дошао десетак година касније. Студије права започиње на Београдском Универзитету октобра 1989. године, где се како каже осећала много слободније и опуштеније.

Почетком 1990-их улази у свет слободних књижевника који су се окупљали у Немањиној улици, у сутерену "Академије 28". Тамо је могла да се чује и мало другачија поезија, која је критиковала Милошевићеву владавину.

У првом делу емисије Лела Марковић је причала о историји, знаменитостима, културној и духовној баштини Призрена, као царског града. Када и где је цар Душан Силни засадио чувени платан, где су били царски двори, како је пио вино из Велике Хоче преко чесме, како је саградио манастир Свети Архангели, где је он првобитно сахрањен. Како је тај манастир срушен од Турака Османлија... како је 1927. године откривено то место и почела обнова крајем 1980-их година. Шта је за њу значила молитва у православној цркви Богородице Љевишке и зашто је тамо најчешће одлазила.

Причала нам је Лела и како су Турци рушили православне цркве, а потом од тог камена градили своје џамије у Призрену... Зашто сада Албанци прекрајају историју, ширећи неистине да су Срби своје православне цркве саградили на некаквим прастарим илирским светињама. Како су Албанци после 1999. године почели да уништавању све трагове вишевековног постојања Срба на том подручију. Шта је уништено у Мартовском погрому 2004. године од стране Албанаца, догађај који је познат као "Ноћ када су горели векови".

Пошто је Призрен био центар Рашко-Призренске епархије, тамо је једно време 1957-1990 живео и сада блаженопочивши Патријарх Павле. Лела Марковић је причала како је Патријарх Павле остао у лепом сећању призренским Србима, а поштовање је уживао и од других нација и верника, углавном Турака и Горанаца... док је код Албанаца било пуно екстремиста који су га често вређали и нападали, без разлога. То је иначе била трагична стварност у време социјалистичке Југославије да су на Косову и Метохији свештеници СПЦ преживљавали праву психофизичку тортуру од Албанаца, уз прећутно одобравање комунистичких власти у покрајини, али и републици.

У другом делу емисије, Лела Марковић нам је причала о својој библиографији, односно свом књижевном стваралаштву које је започело објављивањем збирке поезије још 1997. године. До сада је објавила преко 25 књига, што романа, што историјских књига, збирке песама, па чак и бајке за децу, које је написала у времену док је одгајала свог сина и ћерку. Касније је то објавила.

Њена последње објављена књига је "Ткачи сребра" која говори о животу две призренске породице у другој половини 19. века. Промоције су биле широм Србије и Црне Горе, али и у Бечу, престолници Аустрије.

Последињих година доста људи који нису рођени или живели на Косову и Метохији долазе на свету земљу и обилазе националне и православне светиње, што Лелу свакако радује

На крају смо се поздравили са старим поздравом: Догодине у Призрену.