Све што радимо требало би да радимо срцем, љубављу и осјећањем, и онда ће имати прави исход, онај велики исход, као што је радио наш велики пјесник Његош…

Млада Даница Никић је рођена је у Бару, и по свему судећи, наследница је наше чувене етно-пјевачице Марице Стевић. Даница је почела етно-пјевањем да се бави још у дванаестој години, захваљујући својој професорки Дубравки Лончарић, која је из Берана, а професор је етно-музике у Београду.

Даница је прво почела да се бави глумом, што ју је окупирало, а и вољела је даске које живот значе. Али када се из Београда преселила у Бар, није било могућности да искаже свој глумачки таленат, али је из себе извукла други, скривени, таленат који је риједак у Црној Гори, а то је етно-пјевање.

За оне који не знају, етно-пјевање се састоји из гласа, најсавршенијег инструмента.

Осим етно-пјевањем, Даница се бави и интерпретирањем духовне музике, коју много воли, и сматра да ту врсту музике не могу сви да слушају, а камоли да изводе.

Ова свестрана умјетница се труди да музику презентира на, ако се тако може рећи, својствен начин, трудећи се да изрази своја осјећања, која су неизбјежна што се тиче ове врсте пјевања.

– Духовну музику не могу сви ни да слушају, а камоли да пјевају. Трудим се да је презентирам на својствен начин, у неком свом духу, али избија искра која би требало да заживи, да људи схвате да у тој искри исијава љубав. Све што радимо требало би да радимо срцем, љубављу и осјећањем, и онда ће имати прави исход, онај велики исход, ко што је радио наш велики пјесник Његош…

СТИХОВИМА ОЖИВЉАВА ЊЕГОША

Пјева и стихове из „Луче микрокозме“ и жели на тај начин оживи оно што Црна Гора посједује и што би требало да цијени. Да се свако сјети нашег великог владике Петра Петровића Његоша и да, заправо тим стиховима из „Луче микрокозме“ људи схрате поенту њиховог живота.

– Стихове у које је уткана мелодија компоновала је Дубравка Лончарић, моја професорица из Берана, али ради у Београду, професорица и етно-музилколог, такође, даје ми пуну подршку- каже за „Дан“ ова млада и талентована умјетница.

Даница Никић је завршила музичку школу, а у два наврата освојила је два прва мјеста из традиционалног пјевања у Београду. Иначе је члан етно-групе „Зора“ из Бара и члан групе „Антивари музика“.

Наступала је на многим музичким свечаностима овога типа. Иако не може да се сјети свих, посебно издваја међународни фестивал на Цетињу са етно-групом „Зора“, гдје су освојили прво мјесто са пјесмом „Полеће соко“.

Иначе је сама наступала на неколико фестивала, књижевних вечери, али и са Марицом Стевић у Коларцу, Дому културе у Београду.

Од Марице је добила више него позитивне критике, надајући се да ће јој бити наследница.

МАРИЦА ПРОРЕКЛА БЛИСТАВУ КАРИЈЕРУ

Из скромне Данице једва смо извукли да има специфичну боју гласа, што јој је и Марица потврдила, а богами и понечему научила. Прорекла јој је блиставу каријеру, што млада Даница стидљиво исказује.

Нема града у Црној Гори у коме није наступала, да не помињемо инострнство, што нам ова млада пјевачица етно-музике стидљиво, прије бих рекао ненаметљиво казује. Њемачка, Шведска, Белгија, Турска, Македонија…

Даница је иначе студент друге године историје умјетности, и сматра да је образовање најбитније, а етно-пјевањем се бави из љубави према нашим старим, понекад и заборављеним пјесмама.

– На крају, ипак је глас најсавршенији инструмент, не мислим то само ја, то ми је остало од великих музичара, оперских пјевача, наравно, прије свега, историчара музике – казала је Никићева.

НАГРАДА ЗА ФИЛМ

Наша саговорница се бавила и глумом, играла је у представама „Сумњиво лице“, „Госпођа министарка“, али је нијесу заобишле ни понеке рекламе.

Режирала је филм о екологији Црне Горе и компоновала музику. Филм се зове „Буђење“, а са њим је освојила прво мјесто на међународном фестивалу младих еко-репортера.

Вејо Лазаревић

Извор: Дан
2016. године