Косово и Метохија за сваког Србина представља завет, обећање Царства небеског - www.gazimestan.rs

10. јун 2022.


КОСОВО И МЕТОХИЈА ЗА СВАКОГ СРБИНА ПРЕДСТАВЉА ЗАВЕТ, ОБЕЋАЊЕ ЦАРСТВА НЕБЕСКОГ


Имали смо изузетну част да разговарамо са Невеном Милосављевић, са Косова и Метохије, песником, писцем, професором и аутором емисије „Пергамент“, која је за врло кратко време, постигла велики успех.

Са Невеном смо разговарали о многим темама.

Идентитет: Невена, како бисте укратко себе описали?

Невена: То је врло незахвално питање, али свакако да човек сам себе најбоље познаје (или мисли да познаје) и можда о себи, ако је довољно искрен, може рећи највише. Моје главне карактерне црте, које сам стекла рођењем, али и током одрастања могла бих дефинисати неким својим особинама које негујем и надограђујем: правдољубивост, родољубље, приземност, човекољубље, саосећајност, стрпљење, искреност, сусретљивост, жеља за знањем, истинска љубав према уметности и радовање малим стварима… А посебно радим на двема особеностима: да праштам и кад је најтеже и да прећутим и кад сам у праву, а да додам и ово: непрестано се трудим да не осуђујем људе, тешко иде, али је лакше души.

Мана имам доста, али радим на томе да их умањим. Посебно ми недостаје стидљивост, дуго сам била стидљива, чинило се да ме је она спутавала, али ми је била и сјајан штит од неугодних ситуација, разговора, иступања. Често се преиспитујем да ли сам се снашла у улози мајке и у чему грешим, и мислим да ме сваки неуспех на том пољу највише боли. Мој највећи страх је да не учиним грех према некоме и да га свесно повредим, па и несвесно, да због мене изгуби веру у људе, то је страшан терет.

У суштини, непредвидива сам сама себи понекад, па реагујем исхитрено, бурно, а све више губим једну особину на којој сам дуго радила: а то је, управо, стрпљење. Зато често цитирам Теодосијеву мисао из ,,Житија Светог Симеона“: ,,Ја ништа не знам о себи док не видим Бога“. И не знам, јер све што сам рекла је променљива категорија, као и сам човек.

Идентитет: Ви сте професор српског језика, песник, писац и новинар, шта Вас највише од поменутих занимања испуњава?

Невена: Поезија је моја прва и највећа љубав, све остало је негде дошло успут. Новинарство се десило пре неколико година, радила сам као сарадник на порталима интервјуе са уметницима, а од прошлог јула сам се опробала и у телевизијском формату, где је улога водитеља и разговор пред камерама за мене био једна новина, на коју сам се тек сад навикла, мада сам још увек са камерама на ,,ВИ“.

Глума ми је лоша страна, свој осмех и природност могу само поклонити човеку, па чим најавим емисију и окренем се према саговорнику нестаје грч и ту сам на ,,свом терену“. И даље нисам сигурна да ли сам у том формату довољно добра, самокритична сам и често у мукама одгледам своју емисију, непрестано замерајући на интонацији, гестакулацији. Оно што код себе морам да похвалим је да – умем да саслушам саговорника. Као професор сам радила и у основној и у средњој школи, мислила сам да тај посао није за мене када сам пре две године почела да радим, али сам врло брзо заволела тај позив, јер ком год узрасту да сам предавала увек сам имала њихову наклоност.

Да ли сам је придобијала свесно или несвесно, ни сама не знам, али може се рећи да сам била природна и нисам желела да намећем ауторитет, па су ми деца често говорила да имају осећај као да са мном могу о свему да причају. На крају, да не успем ни у новинарству, ни у улози професора, писање је увек са мном и све моје бивствовање, рад и напор су у том смеру најјачи, за то сам предодређена.

 

Идентитет: Када се код Вас јавила љубав према писању и шта Вам даје инспирацију да стварате?

Невена: Љубав према писању јавила ми се још у најмлађим годинама, баш у то време када сам могла да препознам мисли и осећања, да их уобличим и пренесем на папир, а то је било негде у трећем-четвртом разреду основне школе. Сећам се да сам једном за домаћи задатак написала две песме, једна се звала Југославија и да ми учитељица није поверовала да сам их сама написала, иако је знала да сам одувек била самостална и радила домаће задатке и све сама, без ичије помоћи.

Кроз основну и средњу школу то је већ било препознатљиво код мене, нарочито у средњој школи када је професорица српског језика усмерила пажњу на мој таленат и трудила се да учествујем на манифестацијама, приредбама, конкурсима. Из те љубави сам уписала и студије књижевности, желећи да се школујем према свом сензибилитету и то ми је донело сада једну другу могућност: да се бавим књижевношћу и са научне стране, па сам отуда сарадник на бројим књигама као лектор и рецензент, а такође својим приказима усавршавам се у смеру књижевне критике. Инспирише ме све око себе и у себи. У природи земље и у природи човека.

Оно што ми је занимљиво је – да ме људи гледају на различите начине. За неког сам духовни песник, за неког родољубиви, за неког мисаони и посебно, песник љубавне поезије. А у ствари, ја сам песник који пише о љубави, свим врстама љубави, посебно о оној хришћанској, најузвишенијој, агапе.

Идентитет: Издали сте књигу под називом „Источник“, можете ли нам нешто више рећи о томе и како се родила идеја за назив књиге?

Невена: Прича око збирке ,,Источник“ је посебно занимљива. Од свих рукописа које поседујем, ја сам се одлучила да први рукопис који пустим у штампу буде управо тај о љубави, о агапеу. А сам назив је сушто везан за љубав, јер сама реч источник у етимологији значи: извор, исходиште, врело…

Источник је Бог, источник су сећања, а Његошев цитат на почетку књиге и мој цитат из песме на корици су у корелацији и откривају потпуни смисао. Песме обилују хришћанским мотивима, митологијом свих култура и цивилизација, књижевним делима. Циклуси су сложени и слојевити, а сви прате мој живот и мој пут, али и животе људи које волим, људе које сам сретала и њихове судбине које сам упознавала.

Идентитет: О чему говоре Ваше песме?

Невена: О свему што чини живот таквим какав јесте. Национални идентитет ми је веома важан, српска историја, страдања, мучеништво, жртва и херојство. Хришћанска мисао надограђена библијским реминисценцијама, делима светоотачке и наше средњовековне књижевности, са посредним и непосредним обраћањем Господу, светитељима и анђелима.

Земаљска патња и у најудаљенијим деловима света, поплаве, пожари, трагедије, несреће, неправда, бол и ропство. Моје песме говоре и о телесној љубави, страховима, жељама, тајнама, сусретима и растанцима. Пишем и афоризме, цртице, цитате, хаику поезију, кратке приче. А једном када будем имала више времена него сада, посветићу се писању романа и приповетки.

Идентитет: Такође сте аутор и водитељ, сада већ познате емисије „Пергамент“, која се емитује на телевизији Данкос плус из Косовске Митровице, реците нам, како је настала поменута емисија?

Невена: Прошле године сам добила понуду за рад на телевизији и, искрено, мислила сам да се нећу снаћи, јер сам, без обзира на то што сам као песник често била пред камерама, знам колико је то за мене увек било стресно. У првих неколико емисија гости су били најуваженији људи из области културе, уметности и науке, међу њима и моји професори, па није било говора да размишљам о томе хоћу ли се снаћи или не, већ сам се озбиљно припремала за сваку емисију, која траје по сат времена, некад и дуже.

Захвална сам на тој прилици и тек сада верујем да је то био добар избор. Сам назив сам осмислила ја, као аутор и водитељ, а требало је да симболизује културу, уметност и, напослетку, трајање, неуништивост. А пергамент је, као што знамо најтрајнији материјал, најважнија дела људске историје су написана на њему и дан-данас постоје и трају.

Па, негде, волела сам да и емисија буде тако уважена и трајна, као и сам пергамент. Оно чиме сам се водила отпочетка јесте да све може да се опрости, само не и неупућеност, неписменост и бесмислени разговори са још бесмисленијим питањима. Требало је оно моје искуство с писаним интервјуима пренети у тај формат.

Наравно, има много мањкавости, свашта нешто себи замерам, нарочито у тим првим емисијама, али није фијаско и људима се допада, посебно су били задовољни сами гости. ,,Пергамент“ се некоме може допадати, некоме бити досадан, зависно од интересовања. Култура није напопуларнији жанр за емисију, али пошто су гости били људи различитих занимања и профила, годишта и образовања, за сваког се нађе понешто.

Идентитет: Угостили сте бројне госте у својој емисији, међу њима и нашег чувеног академика и песника Матију Бећковића, какав је наш академик оставио утисак на Вас?

Невена: Управо је разговар са Матијом био после само три месеца рада на телевизији, што је могло узети ,,данак неискуству“, али када ми је сам Матија рекао своје импресије када смо се чули после емисије, а и током саме емисије ми је дао неколико похвала, онда сам могла да мање бринем како ће се емисија допасти људима. Матија је интелектуалац, уметник, који својом харизмом и причом чини да се нико не осећа поред њега неугодно или мање вредним.

За ту емисију сам се спремала дуго и будући да сам раније гледала све његове интервјуе, ја сам тачно знала каква питања да постављам, а да се не понављам, већ да нешто ново чујемо од њега. Коментари многих који су гледали управо су и ишли у том смеру, да је тај разговор донео неки нови поглед на Матијин живот и рад, да је био емотиван, а са друге стране сасвим природан и неусиљен, будући да смо снимали на отвореном, испред цркве Светог Александра Невског у Београду, па су људи са улице застајкивали и знатижељно гледали у нашем правцу. Поред Матије, имала сам прилику да разговарам и са Радошем Бајићем и на исти начин сам пришла његовом лику и делу, а и сам Радош је био задовољан.

Идентитет: Живите на Косову и Метохији, реците нам, шта за Вас представља Косово и Метохија?

Невена: Самим тим што живим на Космету, мислим да сам привилегована да имам живи додир са историјом. У мојој близини су културни споменици, као сведоци наше златне историје, задужбине Немањића, средњовековне тврђаве, манастири, цркве и црквине који као сазвежђе обликују небо на земљи.

Косово и Метохија за сваког Србина, где год да је, представља завет, обећање Царства небеског и путоказ у којем смеру ићи, ако се пред нас ставе крст и хлеб.

Идентитет: Како данас Срби живе у нашој јужној покрајини?

Невена: Косово и Метохија је један шири простор који условљавају поједини чиниоци и околности. Ја живим на Северу Космета, тиме у смислу слободе из кавеза мало подаље видим. Јужно од Ибра Срби су упућени једни на друге, живе у гету, али храбро чувају своја огњишта.

На Космету се рађају српска деца, са Космета та иста деца кад одрасту одлазе за бољим животом.

Друштвени слој је као и свуда подељен, некоме је јако добро, неко жели да му буде боље, а неко се бори за голи опстанак. Само нека је мир, преживеће се некако.

Идентитет: Нажалост, већина медија у Србији, односно већина Ваших колега новинара, када извештава о Косову и Метохији, окупирану јужну покрајину представља као државу, какво је Ваше мишљење о томе?

Невена: Не знам због чега то раде, по чијем нахођењу, колико знам није забрањено да се Косово и Метохија помињу у пуном називу, па се Метохије тако лако одричу. Генерално, водећи српски проблем 21. века је аутошовинизам. Лажна слика о Србији која је била створена у свету деведесетих година није захваљујући страним, већ домаћим непријатељима, издајницима, који су се продавали за шаку долара.

И сам Данте је у свом делу ,,Пакао“ издајнике ставио у последњи круг пакла, равно до Луцифера, што нам говори какав је то грех и да је клетва издајнику најстрашнија клетва од свих.

Ако се одриче неко свог идентитета и корена, тај неће бити нигде прихваћен и неће далеко стићи. Ако некоме није јасно о чему говорим, нека размисли о Николи Тесли, Пупину…

Идентитет: У Србији постоје људи, који јавно шире дефетизам по питању Косова и Метохије, користећи изразе попут, цитирамо: „Косово је изгубљено…, Косово нам је омча око врата, које треба да се решимо, како би нам било боље и како би ушли у ЕУ…“, и сл., шта бисте поручили таквим људима?

Невена: Цитираћу паметнијег од себе, Матију Бећковића, који је овим речима рекао и објаснио сав бесмисао таквих изјава: ,,Ако Косово није наше, зашто од нас траже да им га дамо? Ако је њихово, зашто га отимају? А ако већ могу да га отму, не знам зашто се толико устручавају?“

Идентитет: Митрополит Амфилохије и епископ Атанасије, стално су помињали Косово и Метохију и подсећали нас, шта за Србе значи КиМ. Такође су говорили и о издаји, да ли је Косово и Метохија издано?

Невена: Имала сам велику част и срећу да ми митрополит Амфилохије благослови један рукопис духовних песама за штампу, за који се надам да ће ове године угледати светло дана. Зашто то спомињем, зато што у тој збирци имам једну песму под насловом ,,Темељ је вера“, која управо својим називом говори на ком темељу почива простор Космета.

Са друге стране, збирка почиње песмама посвећеним почившима Атанасију и Амфилохију и колико за мене значи све оно што су они урадили за Космет, тако значи и за све Србе на Космету, али и у свим деловима региона и света. Амфилохије је у најтежим тренуцима страдања био на Космету, сахрањивао је обезглављене Србе, опевао мученике из масовних гробница, читаве породице које су биле убијене.

Ако се један Србин на планети пита да ли је вредно борити се за Космет, нека само прочита записе Амфилохија и Атанасија и биће му све јасно.

Идентитет: Ближи нам се Видовдан и традиционална прослава на Газиместану, да ли ћете и Ви увеличати овогодишњу прославу својим присуством?

Невена: Газиместан је на само пар километара од Звечана, али без обзира на то вероватно нећу бити тог дана на Газиместану. Пошто сам у другом стању, а можда се и породим до тада, не бих се излагала таквом напору, сваке године буде веома топло и буде пуно људи.

Често испраћамо ходочаснике који иду пешице и пролазе нашом улицом, као и бајкере који традиционално дефилују уочи Видовдана. Обележићу тај датум сигурно у цркви у Звечану или можда на неком другом месту, са поезијом и подсећањем зашто је Видовдан најважнији српски празник.

Идентитет: За крај би Вас питали, шта је Србија без свог срца, Косова и Метохије?

Невена: Ви сте управо и одговорили.

Заиста, шта је Србија без свог срца, Косова и Метохије?

 

Извор: identitet.rs





Посећено је: 156  пута
Број гласова: 10
Просек: 5,00

Tags:
PRAZNIK VIDOVDAN
NEVENA MILOSAVLJEVIC
MATIJA BECKOVIC
KOSOVO METOHIJA
GRAD ZVECAN
SEVERNA MITROVICA
VITEZ KULTURE
POEZIJA PESME
EMISIJA PERGAMENT
TELEVIZIJA DANKOS


Оцените нам овај чланак:






ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ:

Пролас - Бранили смо Косово без даха

Сећање на погибију капетана Срђана Кошанина и старијег водника Јована Тепавца априла 1999. године

Даница Никић-Црногорчевић

У Лазаревцу одржан парастос и отворена улица за Сашу Иванковића у насељу Расадник 16.04.2022

Сини јарко сунце са Косова

Интeрвjу сa Нeвeном Милосaвљeвић из Звечана 23.12.2020

Знаш ли рећи ко је Пеђа