Сакиј поглед, нека усне ћуте,
Причаш, другу тему изабери.
Само молим те, не кажи једно.
Не говори: "Мени је свеједно".

Отиђи тихо, нисам добро друштво.
Осјећам се сломљено и биједно.
Само не говори: "Претјерујеш,
толико жаљења није свеједно".

Звони телефон, имаш обавеза,
Извињаваш се, мораш ићи хитно.
Можда је тако боље, нећу чути
како ти Косово није битно.

Предомишљаш се изненада,
да ипак желиш са мном бити.
Добро, само не реци гласно,
очекивано, све је ту јасно.

И никада, молим те немој рећи,
ако и размишљаш другачије.
Издржаћу све, само не једно
ако ти Србине, буде свеједно!

Аутор: Даринка Дракулић
објављено у збирци пјесама
"Пламен косовске ноћи", 2011. године