Промоција књиге Порекло у Лешку 13.11.2017 - www.gazimestan.rs






































Звона звоне невера их слуша


Видовдaн


Сини јарко сунце са Косова


Јунаци са Кошара


Лазарева песма












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 25
Два дана: 280
Недељно: 1673
Месечно: 10278
Годишње: 23808
Укупно: 88139

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Браћа Милић


Љиљана Жикић


Видомир Шалипур Муња


Милош Ћирковић


Слађана Станковић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

16. новембар 2017.


Промоција књиге Порекло у Лешку 13.11.2017


Одржана промоција књиге „Порекло“ у Лешку на северу Косова и Метохије.

У понедељак 13. новембра у просторијама Основне школе „Стана Бачанин“ у Лешку одржана је промоција књиге „Порекло“ вероучитеља Милутина Попадића. 

Промоцији књиге сећања и праштања присуствовао је велики број грађана и ученика школе. Између осталог на промоцији су осим аутора учествовали : лектор Андријана Вукадиновић која је рецитовала стихове песама и рецензент Никола Михајловић, док је програм водио Славољуб Савић. 

О свом песничком првенцу, о животној причи и настанку књиге говорио је Милутин Попадић. Како је и сам Славољуб Савић истакао : 

- „Пауза историјских догађаја диктирала је пут , којим је млади богослов корачао. Трновите стазе, с краја прошлог века, дубоко су урезале у његову душу, из које су потекли стихови и песме. Божјом промишљу стекао је васпитање и обарзовање у свештеничкој породици. Продубио га је и оплеменио кроз школовање , најпре Богословију 'Кирило и Методије' у царском граду Призрену. 

После егзодуса 1999. године са породицом је протеран са свете српске земље, па школовање наставља у Богословији 'Свети Арсеније Сремски' у Сремски Карловцима. По завршетку студира и дипломира на Православном Богословском факултету у Београду.“ 

О начину настанка књиге и упознавању говорио је Никола Михајловић, који је у свом изглању истакао да није књижевни критичар и да не оцењује вредност дела, већ је дело само оценило Милутиново стваралаштво, о чему сведочи вечерас ова пуна сала, о чему сведочи интересовање младих на друштвеним мрежама и интернету. 

Читаоци су ти који дају последњи суд и оцену. Иако се данас све свело на класичан формализам и форуму, код Милутина није тако, он плени осећањима ,његова осећања су жива , она зраче и код читалаца стварају жива осећања. Можемо закључити да аутор најбоље зна где и како су стваране исповести из живота, прожете доживљеним и патњама свог народа.

Њему је то дало додатну снагу да остане и живи на косовско – метохијској земљи и енергично ствара.

 

 

 

Никола Михајловић
16.11.2017.




Посећено је: 1035  пута
Број гласова: 42
Просек: 4,66

Оцените нам овај чланак:



















АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"