Догодине у Призрену!

Ту се ломила европска историја, одатле се ширила православна култура, на том месту је извирало врело српске духовности. Ту је некад столовало све оно што данас у траговима опстаје, онога што призивамо да васкрсне, да се поново успостави и да нас озари...

Семантички и онтолошки, Призрен је само за Србе реч са дубљим смислом. Турцима и данашњим Шиптарима нема никакво суштинско значење, осим географског, што јасно говори о корену, не само речи, већ целог једног народа који је ту никао и израстао у државотворни, империјални.

Како је Озрен Србима изузетно важан, шта рећи за његов парњак – Призрен? Корен „озарити“, који у биквалном значењу именује глагол прогледати или осматрати, даје уводну реч за осматрање и размишљање о царском граду српске вериткале. Из Призрена се једно време управљало целим Балканом.

Ту се ломила европска историја, одатле се ширила православна култура, на том месту је извирало врело српске духовности. Ту је некад столовало све оно што данас у траговима опстаје, онога што призивамо да васкрсне, да се поново успостави и да нас озари. Данас је Призрен окупиран. Светиње пресвучене жилет жицом и даље пркосе искорењивању свести једног народа о свом славном пореклу. Оно што је данас остало као клица сећања и наде за свеукупну обнову је стремљење ка повратку на место славе. Догодине у Призрену! Овај усклик или још боље завет, је подсећање да поред данашњег преживљавања постоји и живљење, али оно трајно, вечно.

Призрен нас зове, иако нам заклањају поглед ка њему. Иако је готово предат или донекле и продат, последњим, али и најјачим – духовним везама, призива нас и поново везује и обавезује. Обавезује нас да га поново овенчамо славом и слободом. Да се поново звонима огласи тријумф Истине и Правде, док уз Бистрицу српска војска парадно дефилује, попут царске гарде Душана Силног. То је наш сан. Иста је мисао и на јави. Стога, уз стихове ове песме, без престанка и са јаком вером кличимо:
 

Аутор: Бошко Козарски
Преузето са: ИНС4
12.02.2019.