Бранили смо Косово без даха,
молили се сваком нашем свецу.
Гледали смо премрле од страха
српске мајке и њихову децу.

Презрели смо и сочне баклаве,
гутајући оно чим’ нас трују.
Осврни се Боже на енклаве
и на звона што се тамо чују.

Плакали смо над оним што следи,
кад погроме спроводише дрске.
Срушили су и предали беди
реликвије и светиње српске.

Душе им се купају у греху,
злоба им се у срцима клупча .
За оне што утопљени беху,
окривљени Срби су из Зупча.

И потомке уче да се сладе
страдањима чистокрвних Срба.
Од малена тробојку им згаде,
мрзе орла са нашега грба.

Бранили смо Косово без даха,
бранићемо и јаче и боље.
Не дамо га чељустима краха,
то часно је Лазарево поље!

Аутор: Кристина Анђелковић
из Лазаревца