Сини јарко сунце са Косова.
Не дамо те, земљо Душанова.

Не дамо те, земљо Немањића,
Обилића, браће Југовића.

Сви ће Срби као Југовићи
за крст часни на Косово ићи.

Да одбране земљу благодатну
За крст часни и слободу златну!

Од Крушевца, Призрена, Цетиња,
Дубровника, Книна, Невесиња,

са Авале, Ловћена и Шаре,
кличе Србство, устани, Лазаре.

Док је Пећи и док је Дечана,
Грачанице и Газиместана.

Не дамо те, васкрсло Косово
најсветије поље Србиново!

Ова песма је ауторско дело књижевника Милана Комненића (1940-2015), родом из Даниловграда. Песма је први пут изведена 1989. године поводом обележавања 600. годишњице Косовске битке, под насловом "Косовски покличи", а објављена је захваљујући протођакону Влади Микићу и Радомиру Перчевићу, на аудио касети под издаваштвом Гласа Цркве.