На данашњи дан 11. априла 1999. године (била је недеља - Васкрс) у рејону карауле Кошаре општина Ђаковица гине је мој непосредни старешина и командир 2. одељења 5. батаљона војне полиције за специјалне намене из Прве армијске области - херој Драган Б. Комарица (30).

"Твој је отац сине на небеској стражи"

У ово време, нешто после поноћи пре тачно 22 године кренули смо да помогнемо саборцима из 53. граничног батаљона Приштинског корпуса на караулу Кошаре, изнад села Батуша.

Драган је знао да ће тај дан да погине јер је цело вече провео са нама шалећи се и бодрећи нас. Да би нам на крају пред спавање рекао речи које су нам се свима урезале у душу:

"Синови моји, Обилићи моји!
Од сутра сте као птићи без орла,
више неће бити никога ко ће да вас чува после мене.
Чувајте једни друге и помажите се,
јер сте од сутра препуштени сами себи"

Онако млади и неустрашиви, мислили смо да смо непобедиви и да је немогуће да ће сутра било ко од нас да погине! Међутим искусном ратнику, попут водника Драгана Комарице било је јасно да се неће жив вратити са задатка... да ће морати жртвовати сопствени живот, како би спасио наше животе!

Искрен да будем нисмо се плашили јер смо пре тога заједно са њим прегрмели многе акције и увек смо из њих излазили као победници. Међутим, акција која нас је чекала била је у најмању руку САМОУБИЛАЧКА!

Нас 30-так из једнинице тог крвавог Васкрса били смо суочени са преко 3.000 непријатељских војника које смо неустрашиво напали на Раси Кошарес око 09:00 часова ујутру тог дана 11. априла 1999. године.

Драган је био први који је храбро јуришао на вишеструко бројнијег непријатеља, свесно жртвујући свој живот да би заштитио наше.

"Не долази , не тражи нас, легедна се речју ствара
Србију поздрави нам од мртве страже са Кошара"

Непријатељ нас је убрзо без проблема опколио. Наизглед рутинска акција, чишћена терена тада се претворили  у пакао и масакр, када је поред Драгана, страдало и неколико граничара, укључујући и њиховог чувеног пса мајора Листера.

Нас тридесетак бораца је водило битку против највећих србомрзаца из читавог света, не само да би сачували сопствене животе, већ да би их спречили да убију наше најмилије, који су се налазили далеко иза нас.

Могу слободно да кажем да је крвави Васкрс био најтежи дан читаве битке на Кошарама, када су се водиле најжешће борбе током Боја на Кошарама.

Целу нашу акцију,са Маја Главе снимио је Милован Дрецун и мислим да она заслужује да буде записана златним словима у српској историји. Била је то игра смрти из које смо изашли живи само захваљујући Богу и нашем старешини Драгану Комарици који се тога дана винуо у небо, да часно седи за небеском трпезом поред Цара Лазара и Милоша Обилића, као и свих осталих српских јунака, који су своје кости узидали у темеље наше отаџбине.

Драгане, вечна ти слава и хвала! Воле те твоји војници из 2. одељења II вода Петог батаљона војне полиције са Топчидера.

Живела Србија!!!! 🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸

Написао: Мирослав Вишњић
Пети БВП за специјелне намене
11. април 2021.