Дана 23. августа 2022. године је преминуо после дуге и тешке болести Божидар Делић, у својој 66. години. Божидар је био официр Југославенске Народне Армије, касније генерал Војске Југославије који се током деведесетих година 20. столећа ставио отаџбини на располагање, односно бранио нашу нејач од Дубровника, преко Херцеговине до јужних делова Метохије.
Годинама након што су завршени оружани сукоби на простору бивше Југославије, Делић је ушао у политичке воде са циљем борбе за права својих бораца односно ветеранске популације која није имала одговарајући статус код власти, већ је била дискриминисана. Такође, промовисао је истину о јунаштву бесмртних витезова са КиМ.
ЖИВОТОПИС
Божидар Делић је рођен дан после Божића, тачније 8. јануара 1956. године у околини Ђаковице, село Петровац. Овај крај је још у доба Брозове владавине важио за тврдо језгро албанског иредентизма. Његови преци су ту између два светска рата досељени из Херцеговине. Тачније краљ Петар I Карађорђевић, а потом и краљ Александар I су давали земљу својим борцима, односно ратним добровољцима.
Његов деда је мобилисан као аустроугарски војник у 15. сарајевски корпус у околини Билеће и послат на Источни фронт током Првог светског рата. Тамо се предао Русима јер није желео да ратује за интерес германске царевине против православаца. Од пребеглих Срба је формирана Србска Добровољачка Дивизија која је у почетку ратовала у данашњој Румунији, а касније пребачена на Солунски фронт.
Школовање и каријера
У другој половини шездесетих година 20. века као дечак Божидар је ишао у школу у Ђаковицу са својим рођацима у комшијама. Приликом проласка кроз насеља и улице које су биле насељене албанским живљем он је морао увек бити наоружан са нечим у торби: ланац или камење. Како је једне прилике у емисији Разбуђивање рекао, албански дечаци су их увек нападали по систему "3 на 1", никада их нису нападали ако их је био исти број.
Када је матурирао у средњој школи, одлази у Београд на студије као перспективан младић. Определио се за Војну академију, како је сам рекао, растао је у близини касарне и често био у контакту са војницима који слободно време проводили са децом. Са успехом је дипломирао 1977. године у Сарајеву и произведен у чин потпоручника. Одлази у Билећу где се налази велики наставно-школски центар ЈНА. Тамо је добио и прво радно место на обукама за Школу резервних официра.
Породица
Оженио се и добио троје деце, тачније три кћери.
ОДБРАНА ОТАЏБИНЕ
Почетком 1990. године у Југославији је промењен друштвено-политчки систем и уведено је вишестраначје. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге у западним деловима тадашње државе су то злоупотребиле те уз помоћ страних центара моћи почели процес разбијања југославенске федерације.
У СР Словенији и СР Хрватској је почело илегално наоружавање и стварање паравојних формација. Генералштаб ЈНА у Београду је био прилично инертан на ове појаве иако је дужност била да све то сасече и организаторе похапси. Већ у пролеће 1991. године почели су напади на србска насеља авнојевској Хрватској и на касарне односно официре ЈНА.
У јесен те 1991. Божидар Делић бива послат у чину мајора на дубровачко ратиште где су припадници ткз. Збора Народне Гарде нападали Требиње. Њихов циљ је био да онемогуће Србима излаз на море. Пролеће 1992. године бива му додељен чин потпуковника.
Добровољно остаје у Херцеговини и постаје припадник Билећке бригаде Војске Србске Републике у БиХ. Тамо је постао начелник Штаба.
Након што је завршен рат у Босни и Херцеговини у јесен 1995. када је потписан Дејтонски мирови уговор. Делић се враћа у Републику Србију и постаје официр Војске СР Југославије.
Служба га распоређује у Призрен, односно најјужније делове Косова и Метохије, где је албанска заједница већ почела са својим иредентистичким идејама, јер су помагани од НАТО пакта, тачније добили су наоружање и логистику. Организовани су регрутни центри у Албанској Републици, а инструктори су били највећим делом из Немачке и Италије, док су британски и амерички официри били задужени за надгледање.
У пролеће 1998. године почињу свеопшти албански напади на све што има везе са Србима и Православљем. Штавише нападане су јединице и касарне Војске Југославије. У то време Делић као пуковник бива на месту команданта призренске 549. моторизоване бригаде. Међународни посматрачи из ОЕБС су стално шпијунирали положаје и кретање наше војске и полиције.
Дана 24. марта 1999. НАТО пакт злоупотребљава лажиране извештаје Вилијама Вокера, те Хавијер Солана покреће варварско бомбардовање Србије и Црне Горе. Ова агресија је трајала 78 дана, а изведена је без одобрења Савета Безбедности УН. Последице су биле несагледиве.
Делићева јединица је била део одбрамбеног бедема који је штитио границу према Албанији од копнене инвазије, коју су сем припадника Окупаторске Војске Косова сачињавали и Војска Републике Албаније, страни плаћеници и НАТО војници. Када је заустављена Операција Стрела преко Јуничких планина позната као Битка на Кошарама, агресори су своје снаге пребациле у долину Белог Дрима те је уследио Бој на Паштрику. Ово се сматра за најтежу битку коју је Војска СР Југославије водила икада. Делић је успешно командовао својим јединицама те је изашао као победник. Призренска 549. бригада је добила Орден народног хероја, а он је постао генерал-мајор.
Када је потписан Војно-технички споразум у Куманову 10. јуна 1999. све војно-полицијске јединице су морале бити измештене са подручја КиМ, а јужну србску покрајину су преузеле снаге УНМИК и КФОР. Генерал Делић је 14. јуна последњи југославенски војник који је напустио царски град. Његова бригада је измештена у Лесковац.
ПОСЛЕ РАТОВА
Октобра 2000. године у Републици Србији је дошло до политичког преврата, јер су стране обавештајне службе помогле ткз. Демократску Опозицију Србије, које су предводили: Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић, Горан Свилановић, Владан Батић, Душан Михаиловић, Весна Пешић, Жарко Кораћ...итд. Они су отпочели процес евро-атланских интеграција. Такође, све оптужнице и пресуде против налогодаваца бомбардовања, тј. лидера земаља НАТО су проглашене неважећим.
У Војсци СР Југославије је уследила честка кадрова који су сматрани "неподобним". Тако је и генерал Делић пензионисан 2005. године. Циљ је био растурити све оне снаге које би могле да нашкоде путу Србије ка Европској унији.
Хашка сведочења
Мноштво србских (југославенских) официра, како војних, тако и полицијских је ухапшено и одвдено у Холандију почетком 21. века, пред Међународни суд правде за бившу Југославију. Генерал Делић се нашао на клупи сведока који је пред хашким судијама скупа са бившим судијом Приштинског суда Даницом Маринковић срушио оптужбе за "Случај Рачак", који је био основа за агресију на Савезну Републику Југославију.
Делић је у Хашком трибуналу постао непожељан сведок јер је много тога знао и чиењницама обарао теорије по којој су Срби кривци за све.
Политички ангажман
Од 2006. до 2022. био је члан више странака, где је покушавао да обезбеди већа права за борце који су бранили отаџбину у ратовима деведесетих година. Био је члан Српске Радикалне Странке, Српске Напредне Странке, Покрет "Љубав, Вера, Нада" и на крају је сам основао "Нема назад - иза је Србија".
Његов разлаз са др Војиславом Шешељом је изазвао бурне политичке реакције јер је генерал Делић схватио његову перфидну улогу.
Био је народни посланик у Парламенту Републике Србије у два наврата. У Народној скупштини је обављао дужност потпредседника, али такође је био и члан скупштинских Одбора за безбедност и Одбора за КиМ.
Култура памћења
Божидар Делић је један од ретких генерала који је последње године живота посветио оживљавању хероја који су своје животе уградили у темеље наше отаџбине. Посетио је стотине трибина и скупова у којима је дао свој допринс, било као говорник, организатор или посетилац.
Такође, обилазио је и породице војника, подофицира који су јуначки погинули на фронту. Отварао је мурале, паркове и сл.
Свакако да највећу пажњу привлачи споменик у касарни "Војвода Петар Бојовић" у селу Доње Синковце, код Лесковца, који је отворен јуна 2022. године. Тамо су окупљени преживели саборци, чланови породица, представници локалне власти и Цркве, као и бројни родољуби који су дошли да искажу поштовање за наше јунаке.
Споменик је изграђен од мермера на коме је постављен тенк, као симбол борбе моторизоване бригаде. На самом спомен-обележју је исписано стотине имена од јунака који су своје животе дали у јужним деловима Метохије, тачније у зони одговорности 549. бригаде.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Медији су објавили 23. августа 2022. да је Божидар Делић преминуо у Москви, после дуже и тешке болести. Тамо је био на лечењу, иако су сви знали да су мали изгледи да победи у најважнијој бици.
Сахрањен је по својој личној жељи на београдском гробљу Орловача у уторак 30.08.2022. у присуству великог броја пријатеља, родољуба, саборца и фамилије. Испраћај на вечни пут у небеску Србију је обављен уз све државне и војне почасти.
Познаваоци Делића често наводе да је он знао и да се нашали, никада није био горд или да је показивао неку надменост.
Мноштво родољуба је према генералу Делићу имало више од обичног поштовања. У њему су видели идола јер је у свему био умерен, а истовремено и борац који се не повлачи. Говорио је тихо, одмерено, али јасно и довољно разумљиво за своје саговорнике.