Вера и светиње буде наду да опстанемо на КиМ - www.gazimestan.rs








































Јечам жњелa Косовкa дeвоjкa


Догодине на Косову


Звона звоне невера их слуша


Видовдaн


Сини јарко сунце са Косова












Статистика посета
од 07.11.2017.

Данас: 111
Два дана: 721
Недељно: 4304
Месечно: 17162
Годишње: 135929
Укупно: 305822

Највише посета
25.8.2018 2485




НЕ ЗАБОРАВИМО ХЕРОЈЕ!


Видомир Шалипур Муња


Слађана Станковић


Срђан Кошћанин


Зоран Гаврић


Љиљана Жикић



НЕ ЗАБОРАВИМО МУЧЕНИКЕ!


Данило Милинчић из Самодреже


Ђорђе Мартиновић из Гњилана


Зоран Вујовић Вујке

29. јун 2020.


Вера и светиње буде наду да опстанемо на КиМ


То што је остало у писаним траговима од Стефана Немање преко Хиландарске повеље, тапија метоха не само Метохије, завичај је Срба староседелаца. Њихова веза са прецима, традиција и вера православна, гробови предака, небо и сунце које их греје.То преносе и на поколења која стасавају.


 

"Вера која је држала наш народ треба да буде то што они носе у себи и ове светиње којих има наравно на сваком кораку. Овде је наша црква Успења Пресвете Богородице. Цело Kосово и Метохија је у ствари прекривено светињама", каже Оливера Радић из Ораховца, професор српског језика и књижевности.

Високи Дечани, Пећка Патријаршија, Богородица Љевишка, задужбине царског Призрена и овенчани ликови светитеља, заветна су молитвена станишта.



"Многе доказе тих молитви имамо по хрисовуљама и документима. Доказ да смо ми присутни али и да треба и даље да будемо присутни", истиче Радићева.

Православну традицију народ је обогатио величајући живот празновањем великих празника посвећених Христу и Богородици и другим светитељима.

"Човек кад споји тај народски начин веровања, онако како су наши светитељи записали, као да сте пружили руку у коло које иде даље", објашњава професорка српског језика из Ораховца.

Оливера Радић је то са супругом Благојем преносила у породици. Њихова деца корачају утабаним стазама. Син Јован прфесор је у призренској Богословији Светих Kирила и Методија и свештеник Саборног Храма Светог Ђорђа. Богатији су и за новоређеног унука, Јовановог сина Kонстантина. Беле пелене најављују сунчана јутра Метохије.

 

 

Преузето са: РТС
Приредила: Биљана Савић
26.06.2020.


 




Посећено је: 255  пута
Број гласова: 5
Просек: 5,00

Оцените нам овај чланак:



















АРХИВА ВЕСТИ


Матија Бећковић, 2014. год.
"Ако Косово није наше, зашто онда од нас траже да им га дамо? Ако је њихово зашто нам га онда отимају? Ако већ могу да нам отму, зашто се још устручавају?"


Кнез Лазар 1389. год
"Боље да нас унуци мртве памте, нег да нас синови живе забораве.
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика ми сила прети, већ по томе колику светињу браним!..."


Милош Обилић, 1389. год
"Нека од данас зна ко није знао да Србија није ћилим из Ушака, да Косово није свилени јастук из Бруса. Да Срби знају за нешто скупље од главе... Србија није шака пирича коју може да позоба свака врана коју донесе ветар."


Потурица Мустафа, 1389. год
"Потурици нико не верује. Ако је Турчин крвав до лаката, онда потурица мора до рамена..."


Кнегиња Милица, 1389. год
"Лазар није погинуо на Косову зато да се отимамо око његове круне. Него је погинуо да опстанемо окупљени као људи, као Срби око његове главе...
Србију на Косову нису победили Турци. Победиле су је њене војводине, и њене кнежевине."


Пророк  Теофан, 1389. год
"Што се чудиш, сваки ће те правац тамо одвести. Данас у Србији нема другог пута до пута на Косово или са Косова..."


Мусић Стеван, 1389. год
"Ко је Србин и србскога рода, И од србске крви и колена, А не дош’о на бој на Косово: Не имао од срца порода, Ни мушкога, ни девојачкога! Од руке му ништа не родило, Рујно вино, ни шеница бела! Рђом кап’о, док му је колена!"