Пре тачно две деценије, када су вођене најжешће борбе са албанским терористима и НАТО алијансом, међу 108 српских војника који су дали живот за Србију на Кошарама, био је и Дејан Костић (20) из Кленка, код Руме. Овај голобради младић се добровољно пријавио за служење војног рока, а мир у вечној кући пронашао је тек шест година после погибије на Проклетијама.

ПРВО У ВАЉЕВО

Потресне слике, када је међу посмртним остацима 10 српских војника, дошао да идентификује свог братанца, Николи Костићу, ни после толико година не бледе. Стриц описује Дејана као правог борца и хероја, који је изгубио живот још док га честито није ни започео.

- Желео је да што пре одслужи војни рок, што се каже, да пребрине ту обавезу. Био је распоређен у касарну у Ваљеву и после два месеца боравка тамо почело је бомбардовање Србије и Црне Горе.

Врло брзо су га пребацили у Прокупље. Нико од чланова породице није знао да ће бити премештен, а и није било мобилних телефона да бисмо се чули са њим - прича стриц Никола.
 
 

НАВАЛА ИЗ АЛБАНИЈЕ

Око 200 војника Војске Југославије на редовном одслужењу војног рока, међу којима је био и Костић, бранило је положај од напада 2.000 терориста ОВК који су нападали из Албаније. Након крваве битке и гранатирања карауле Кошаре, Дејанова породица добила је информацију да је он нестао. Нада да ће се појавити, и стрепња да је заробљен у неком шиптарском логору, угасила се тек 2005. године.

- Неколико година после бомбардовања позвали су нас да идентификујемо лешеве, који су пронађени на окупираном Косову. Дејанов отац Душан и мајка Славка нису имали снаге да оду, већ сам отишао ја.

У једној просторији било је десет полу-угљенисаних тела. На сваком је фалила глава, негде нога, кук... Гледао сам и питао се како да га препознам. На крају је ДНК анализа потврдила да је међу тим војницима и Дејаново тело.

У своју вечну кућу, у селу Кленак, смештен је 6. априла 2005. године. На црном мермерном споменику, у војничком оделу, у рукама држи пушку, спреман за одбрану земље, као и тог априла 1999. године.

 
- Иако је провео само два месеца у војсци, био је много јак и способан. Жао нам је што не знамо шта се десило, како је настрадао - прича Никола покушавајући да заустави сузе док стојимо поред споменика, који он посећује, док су Дејанови родитељи и рођени брат Славко у иностранству.
 

ПОГИНУЛИ

На Кошарама је погинуло 108 припадника Војске Југославије, од тог броја 18 официра и подофицира, 50 војника, 13 резервиста и 24 добровољца.

Међу погинулима је и руски добровољац Булах Глебович.

Вечерње новости
17.04.2019.