У деветнаестој емисији емисији "Разбуђивање" угостили смо Лозанку Радоичић, мајку погинулог дечака, војника Владимира Радоичића, који је погинуо на граничној караули Кошаре која се налази на југославенско-албанској граници, подно Јуничких планина.

Лозанка Радоичић је данас супруга, мајка и бака.

Пре 20 година њен син Владимир Радичић (19 година) је добио позив за одслужење редовног војног рока у Војсци СР Југославије (Србије и Црне Горе). Првобитно је послат у Ниш, где је распоређен у извиђачко-диверзантске јединице, али је заклетву положио у Ваљеву јуна 1998. године.

Већ тада су полицијске снаге имале велике проблеме са албанским теорирстима из ОВК, које нису могли више сами да контролишу, па је државно руководство укључило и војску како би сузбили тероризам. Тачније, албански терористи су преко непиступачних терена на планинском венцу Проклетије шверцовали оружје, које су делили својим сународницима на Косову и Метохији.

Једна од југославенских караула која је била најчешће на мети албанских терориста била је караула Кошаре, али поред ње и караула Морина, Горжуп и др. После скраћене војне обуке Владимирова чета је послата из Ниша на Косово и Метохију, у рејон ове карауле која је смештена у само подножије планина.

Два дана по пристистизању на караулу Кошаре, заједно са још четири млада и неискусна војника Владимир бива послат на граничну линију 30. септембра 1998. године. Тако је возило којим су ишли улетело у заседу албанских терориста и само је возач пуком срећом преживео.

Сви млади војнци су убијени: Илија Ж. Павловић (19), Милош С. Павловић (32), Мирослав М. Јоцић (31) и Миладин М. Гобељић (20) и Владимир М. Радоичић (19).

О томе чак постоји и видео снимак, када албански терористи прилазе возилу и ликују над лешевима србских војника.

Касније је породица Радоичић успела да добије посмртне остатке Владимира и достојно га сахрани на гробљу Орловача, крај Београда. Парастос за Владимира организују сваке године 30. септембра, али сем чланова најуже породице и пар пријатеља не долази нико.

Двадесет година највиши државни руководиоци окрећу главу од породице Радоичић и не желе да се прича о караулама у пограничној зони шири, јер је било озбиљних пропуста код официра СР Југославије, који су послали неискусне војнике на опасан терен.

Прича о Владимиру Радоичићу је била инспирација Ненаду Милкићу да напише роман "Последња стража", који је објављен 2014. године... а вероучитељ и песник Милутин Попадић је 2016. године написао песму "Јунаци са Кошара", која је врло брзо постала позната и слушана ван граница Балкана.

Извор: srbskisvetionik.org.rs
30.10.2018.