Надгласаће гласне све говоре твоје,
тишина над хумкама косовских јунака,
ту остави Србин земљи кости своје,
овде крв из камена, извире без престанка.

Застани барем на трен само,
чућеш како кључа узаврела слобода,
у земљи натопљеној витештвом давно,
ту крв ратничка ври, то није вода.

Достојни нисмо ниједног од вас,
забораву олако предајемо славу,
Понос на јунаке, за нас је спас,
зато се прекрсти и погни главу.

Устаће јунаци, да окове скину,
покидају ланце са балчака наши'
и вратиће се земљи, у мир и тишину,
да поново умре, јунак се не плаши.

Написа: Милан С. Марковић
Син Шумадије, 27.10.2020.