Ноћ се тамна над варош надвила,
Све у смирај и починак тоне,
А с дивитом и листом хартије,
Дижем спомен, храбром српском сину,
Капетану прве класе,
Храбром Срђи Кошанину.

Јунаштво је, веле стари,
Узет град са бедемима,
Ал' веће је јунаштво и слава,
Кад командант снагом свога ума
Стратегијом и умјећем бојним
Спаси војску,
И стотине младих глава.

Од Мостара до Кошара
Као водник и капетан
Кроз стотине крвавије зора
За задатак теби паде
Да спасаваш
Што се спасти мора.

Ријеку си, веле, Дрину
На газове код Зворника
Често пута прелазио
Кад у огњу и пламену
А са пушком на рамену
Стварала се Српска Република.

Рат кад мину цјелом Босном,
И отпоче вријеме мира
Сви се добру понадаше
Ал' Косово рану љуту
Јопе душман ножем дира.

Те ти као патриота
И официр Обилића кола,
Стеже пушку, опасач притегну
И са четом одабраном
На Косово равно шљегну.
А команда јасно гласи!
На Кошаре зло ће ударити!

Зато, браћо, што можете прије,
Про пештера и грдних врлети
Ви морате ко сури орлови
На границу стати Албаније.

А тамо си са својим борцима
Голобрадом ђецом, јунацима,
Од Великог Петка и напада
Држ'о тврде шанце и точила
Док деветнест свијетских земаља;
И крвави шиптарски азапи
И по дану и по црној ноћи
Шуму пале а стијене топе
Ти сву ђецу чуваш и заклањаш
Да улудо који не настрада.

Осам дана и осам си ноћи
Чуво сваку стопу отаџбине
Ал' кравава рука осмог дана
Из потаје, срамно, кукавички,
Сачека те и уби те,
Понајбољи српски сине.

Што је Ушће притиснула тама,
Што се лелек Србијом пролама?
Јел' Србија још имала сина
К'о Краљево што је дало
Капетана Кошанина?

За јунаштво орден златни стоји,
Чин мајора, почасна грамата,
Као слава и захвала рода,
Што имасмо сивога сокола
Кад се Српству ширеноме
Надви облак несрећнога рата.


Немања Зивлак ср.
03.10.2020.