Чуј Србине, Чуј!
Начуљи уши, чујеш ли тај јецај,
чујеш ли вапај...
Чуј Србине, тебе зову, тебе роде,
жељни су свете слободе!
Победничка чизма труне нам у блату,
Чуј Србине, требаш им...
Ужелели се јунаци свога рода,
к'о анђели уз карауле стоје,
чекају те Србине, да одеш доле...
Кошаре нам отуђише душмани вечни.
Кажу њихово је.
Чујеш ли, о Србине мој свети...
Зар да мирно ћутиш док светињу нашу скрнаве?
О Србине, јунаци наши зову те!
Зову и желе да зеједно обновимо темеље светих караула,
поспремимо спаваоне и поново чувамо
рејоне херојства и отаџбине!
Чуј Србине, осветлај нам пут до гудура
Јуничких планина,
да запалимо свећу у име свих палих јунака.
Чујеш ли Србине, тај језиви вапај мајки...
Је л' те боли Србине што војници наши јуначки падоше,
а кости им остадоше ненађене?
Чуј Србине, гласови су све јачи...
Чујеш ли? Зову те да им се вратиш.
Срамота је Србине да не чујеш вапај,
срамота је Србине да се одрекнеш рода,
срамота је Србине...
Срамота да хероје заборавиш и да им у цркви свећу не запалиш!
У рају су Србине, пакао су прошли,
вечно им је царство небеско.
Живот херојски изгубише и земљу свету
својом крвљу залише...
Не дај Србине, да нашом светом земљом
душманин ходи, не дај Србине,
устани и пробуди се!
Чуј Србине, нешто слутим...
Наша ће чизма поново газити тамо,
поносно и гордо,
путевима где анђели наши владају.
Дочекаће колеге и с неба им слати благослов и подршку!
Вијориће се застава од Гњилана до Дечана,
преко Пећи и Призрена, трешће се земља од наше чизме,
Србине мој...
Слутим, Србине...
Слутим јер верујем у Бога и православну веру носим!
Чуј Србине, Косово за тобом пати...
Јунаци те чекају и кличу,
Ни мртви га неће дати!
Написа: Драгана Николић
из Косовске Каменице
16. јула 2020.